beats by dre cheap

Goreli su kao Palah


Obeležavanje 40-godišnjice samospaljivanja studenta u Pragu bilo je povod i za podsećanja na slične proteste u lageru socijalizma

Spomenik Janu Palahu i Janu Zajicu, dvojici čeških heroja


Prije vise od 40 godina upalio se 19-godišnji student Jan Palah u znak protesta zbog okupacije Čehoslovačke od strane trupa Varšavskog pakta i u želji da trgne iz letargije svoje sugrađane. Za taj čin, kakvog nema u tradiciji Evrope, zna celi svet i klanja se toj strašnoj žrtvi… No, malo je poznato da su se u Čehoslovačkoj i drugim zemljama tadašnjeg soclagera samospaljivali i drugi ljudi, uglavnom mladi, za iste ideale.

U Češkoj su najpoznatiji Josef Hlavati, Miroslav Malinka, Blanka Nahazelova, Evžen Plocek i Jan Zajic. Ovaj poslednji se upalio mesec dana posle Palaha, na istom mestu… Tu, na Vaclavskim namjestima, Palahu i njemu postavljeno je jednostavno spomen-obeležje. Potresno oproštajno pismo Jana Zajica porodici mnogi u Češkoj znaju napamet, a završava se molbom najbližima da ne dozvole da od njega naprave ludaka.

U drugim zemljama protestovali su, pre svega, protiv neslobode i represije u svojoj sredini. Sivjec, Kalanta, Bruševic… U Poljskoj, Litvaniji i Nemačkoj oni su skoro isto tako uvažavani kao Palah u Češkoj, ali ih izvan svoje zemlje niko ne zna.

Poljski činovnik Rišard Sivjec imao je 59 godina kada se spalio u Varšavi 8. septembra 1968. protestujući protiv okupacije Čehoslovačke (samo 18 dana kasnije) u kojoj je učestvovala i vojska Poljske. Ovaj otac petoro dece i bivši vojnik Armije Krajova (nekomunistički otpor nemačkoj okupaciji) spalio se u na gradskom stadionu na kome se slavio završetak gradnje, u prisustvu oko 100.000 ljudi i celog rukovodstva zemlje. Podlegao je opekotinama u bolnici četiri dana potom.

U zavetu koji je ostavio osuđuje udeo poljske vojske u okupaciji Čehoslovačke kao „negaciju uzvišenih poljskih tradicija borbe za slobodu i nezavisnost”...

Komunističke vlasti, posebno tajna policija, utirale su decenijama tragove ovom činu koji su se teško brisali iako je Sivjec zvanično bio proglašen za „neuravnoteženog”. Istinu je na svetlo dana izneo film poljskog režisera Maćjeha Drugasa „Čujte moj krik” (1991) koji je dobio nagradu „Feliks” na Berlinskom filmskom festivalu.

Romas Kalanta, 19-godišnji Litvanac, bio je miran mladić. Rado je slikao i s drugarima svirao gitaru. U školi ga je najviše zanimala istorija Litvanije. Zemlja je od 1940. bila u sastavu SSSR-a, narod se osećao porobljenim… U nedelju 14. maja 1972. izašao je u grad, majka se čudila šta će mu stakleni balon, a drug koji mu je pomogao da odnese benzin u balonu do centra grada nije ništa pitao. Upalio se pred zgradom Narodnog pozorišta i istog dana umro u bolnici. Oproštajno pismo nije ostavio, ali je za žrtvovanje izabrao mesto na kome je bila proglašena nezavisnost zemlje. Svi su tako čin razumeli kao protest protiv tuđe vlasti. U centru Kaunasa su izbile i trajale danima velike demonstracije jer ljudi nisu mogli prisustvovati pogrebu Kalante čiji je spomenik danas u centru Kaunasa.

Komunističke vlasti Istočne Nemačke nastojale su na sve načine da gurnu u zaborav čin evangelističkog sveštenika Oskara Bruševica koji se upalio avgusta 1976. u centru mestašca Zeic u blizini Magdeburga. Neposredni motiv bio je sukob sa crkvenim vlastima koje su htele da ga premeste jer navodno loše utiče na mlade. Sveštenik je kod sebe, kada se upalio, imao plakate u kojima je komunistički režim optuživao za ugnjetavanje društva. Njegov čin je imao veliki odjek među mladim vernicima, iako je i crkva nastojala da ga izbriše iz pamćenja naroda. Predstavljan je u novinama kao čudak, s pedofilnim sklonostima. Ali to je samo pojačavalo i održavalo sećanje i zahvalnost istočnih Nemaca.

Sivjec i Palah su se, o čemu postoje dokumenti, inspirisali samospaljivanjima budističkih monaha koji su 1968. time protestovali protiv rata u Vijetnamu. A oni su svojim činom potom inspirisali druge…

Šandor Bauer (1969), mađarski student, prvi se nadovezao na Palaha. Samo četiri dana posle njega zapalio se u zgradi muzeja u Budimpešti, protestujući protiv mađarskog komunizma. Oleksa Hirnik (1978), ukrajinski inženjer, spalio se u znak protesta protiv potiskivanja ukrajinske kulture i jezika. Valenty Badilak (1980), poljski pekar u penziji, spalio se na trgu u Krakovu protestujući protiv laži o Katinjskom masakru nad poljskim oficirima.

Milan Lazarević, polititka. rs
objavljeno: 26/01/2009

ooooooooooooooo1
http://holivud.blogger.ba
01/03/2011 18:48