ooooooooooooooo1

Dobrodošli na moj blog...


21.05.2007.

Vladimir Tasić, o spisateljima u emigraciji

Pisac koji "slučajno" predaje matematiku Pozicija književnika koji živi u okviru drugog jezika i kulture je specifična, ali ne predstavlja nepremostivu prepreku. Pisac u svojoj kulturi učestvuje kroz knjige, a to je moguće i kada je fizički daleko Vladimir Tasić poseduje biografiju neobičnu za jednog pisca. Naime, reč je o vrhunskom stručnjaku iz oblasti matematike koja, koliko je znano, nije proslavila nijednog književnika. Tasića zacelo jeste, i to najpre na Univerzitetu Manitoba u Kanadi, gde je doktorirao, a zatim i na Oksfordu, gde je više godina radio kao naučni istraživač i konačno na sadašnjoj poziciji redovnog profesora na Univerzitetu NJu Bransvik u Kanadi, gde poslednjih godina radi, živi i stvara. Podsećanja radi, Tasića su pre dve godine za roman"Kiša i hartija" ovenčale dve prestižne nagrade, Ninova i Vitalova, a našeg književnika uveliko prevode u svetu. NJegova monografija "Matematika i koreni postmodernog mišljenja" prevedena je do sada na engleski, španski i kineski. Vladimir Tasić poznat je francuskoj čitalačkoj publici, gde je prevedeno više njegovih knjiga.. Koliko je emigracija kao tema neminovnost kod pisaca koji se odluče na život u dijaspori? - Odlazak velikog broja ljudi u poslednjoj deceniji postao je društveni fenomen koji, po mom mišljenju, legitimno ulazi u književnost. Često se desi da mi ljudi priđu i kažu da su njihova deca u Kanadi, u Americi, na Novom Zelandu. Ima u tome neke sete, za mene potresne. To ne znači da smatram da samo o tome treba pisati, niti je "Kiša i hartija" prevashodno roman o iskustvu emigracije. No tema je prisutna, postoji izvesno zanimanje za nju, a literatura je, verujem, domen slobode u kojem se i ova pomalo bolna tačka naše stvarnosti može nekako uzeti u obzir. Vi ste profesor matematike koji piše, ili pisac koji predaje matematiku? - Jedan moj prijatelj, matematičar, napisao mi je da mu smeta što se od mene stalno zahteva da biram šta sam: matematičar koji piše, ili pisac koji predaje matematiku. Zašto, upitao me je, već jednom ne kažeš da si obe stvari odjednom, pisac i matematičar podjednako. Lično, osećam se više kao pisac, pisac koji igrom slučaja predaje matematiku, no mislim da je moj prijatelj donekle u pravu da je taj izbor s kojim sam stalno suočen neka vrsta lažne alternative. Mnogi pisci žive od nekih drugih poslova, novinarskih, uredničkih, profesorskih, neki pisci su poštari, drugi rade u kancelariji, i tako dalje. Zašto je onda matematika poseban slučaj? Kako doživljavate poziciju pisca koji živi i stvara izvan svog jezika? - Nije to više tako neobično. Mnogi su pisci stvarali na taj način. U Kanadi mnogi pisci pišu na svojim maternjim jezicima. Na primer, Škvorecki piše na češkom. Sa našim piscima je situacija još interesantnija. Škvorecki prevashodno objavljuje u Kanadi, na engleskom, a među našim autorima koji ovde žive ima sve više onih koji objavljuju na srpskom, u Srbiji i Crnog Gori. Recimo, Nenad Jovanović, Ivančica Ivana Đerić i, naravno, David Albahari. Spisak je vrlo daleko od potpunog. Očito je pozicija pisca koji živi u okviru drugog jezika i druge kulture na neki način specifična, ali to, kao što vidite, ne predstavlja nepremostivu prepreku. Pisac u svojoj kulturi učestvuje i postoji pre svega kroz knjige, kroz tekst, a to je moguće i kada je od nje fizički daleko. Prevođeni ste u Francuskoj. Kako vidite sebe na internacionalnoj književnoj mapi i kakva je pozicija naše literature danas u svetu? Pogledao sam internacionalnu književnu mapu i moram priznati da na njoj sebe nisam video. Za sada je na francuski preveden moj prvi roman. Dobio je lepe prikaze u pariskoj štampi, ali to je, ipak, samo kapljica u moru prikaza koji se svakodnevno objavljuju u Francuskoj. Naravno, drago mi je što je knjiga dobro prošla, a posebno mi je drago što za našu književnost postoji zanimanje u Francuskoj, čak i kada se radi o prvom romanu nepoznatog autora. Pozicija naše literature je još uvek nedovoljno definisana, posebno ako pitanje postavimo tako široko, naime o njenom mestu "u svetu". Na engleskom govornom području, dakle, prevashodno u Severnoj Americi, naša literatura je nažalost gotovo nevidljiva. SAVREMENI PISCI NA INOSTRANOM TRŽIŠTU Postoje prevodi naših pisaca, naravno, ali nije lako izboriti se za mesto na policama hiperxafsa knjiga. To možda nije sasvim realna predstava jer velike knjižare, kao robne kuće, opskrbljene su onim što se najbolje prodaje, a sve ostalo treba tražiti na Internetu ili u malobrojnim nezavisnim knjižarama. Ali to ipak nešto govori o poziciji u kojoj se nalazimo. Na francuskom govornom području situacija je bolja, objavljuju se savremeni autori, neki kod najprestižnijih izdavača, a ima i dobrih prikaza. Vrata sigurno nisu zaključana i to treba imati na umu, no daleko smo od toga da o našoj književnosti postoji jasno izgrađena slika u popularnoj kulturi. M. Milosavljević

ooooooooooooooo1
<< 05/2007 >>
nedponutosricetpetsub
0102030405
06070809101112
13141516171819
20212223242526
2728293031


MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
149862

Powered by Blogger.ba