ooooooooooooooo1

Dobrodošli na moj blog...


18.04.2007.

borislav pekic

Srpski Don Kihot
Multimedijani projekat: Borislav Pekić - petnaest godina posle

Kada se danas zapitamo šta znači delo Borislava Pekića, odgovor nalazimo u životu. Da li je tako uvek kod pisaca, umetnika... drugo je pitanje. Kod Pekića - jeste. Sećamo se njegovog dela/života povodom 15 godina od smrti, a preko multimedijalnog projekta koji večeras u 19 promoviše Biblioteka grada Beograda, čiji je autor Olga Krasić-Marjanović sa saradnicima.
Borislav Pekić je rođen u Podgorici 1930. godine. Do 1941. živeo je u Podgorici, Novom Bečeju, Mrkonjić Gradu, Kninu i Cetinju. Od 1941 do 1944. na majčinom imanju u Bavaništu, u Banatu. U Beogradu je pohađao Treću mušku gimnaziju. Od 1948. je izdržavao kaznu strogog zatvora u trajanju od 15 godina u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš kao pripadnik ilegalne organizacije Saveza Demokratske omladine Jugoslavije. Pomilovan je krajem maja 1953. Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, potom radio u filmskoj industriji kao scenarista. Njegov „Dan četrnaesti“ predstavljao je Jugoslaviju u Kanu 1961.
Bez obzira na svoju renesansnu ličnost, Pekić je sebe smatrao prevashodno romansijerom „s povremenim srećnim ili nesrećnim izletima u film, teatar, esejistiku ili radio dramu...“. Pisac, dakle, koji je počeo s Balzakom, Prustom, Kamijem, a zaglavio u Dostojevskom, silom revolucionarnih okolnosti ušao je u politiku pre nego u književnost. Kao član ilegalne studentske demokratske organizacije uhapšen je, suđen za krivično delo protiv zakona i države... „Poznavala sam Pekića iz viđenja od svoje rane mladosti, naročito dok sam bila u gimnaziji. Bio je vrlo markantna ličnost koju je čovek morao da zapazi - strašno visok, nekako je delovao već svojom pojavom... Još nije nosio naočare, nije imao bradu, ali me je njegova figura ipak podsećala na Don Kihota...“, seća se njegova supruga Ljiljana.
Ovo je možda najkraći a najsmisleniji opis Borislava Pekića koji je poput mnogih poslednje decenije, u tuđini (Londonu) pokušao da opstane punih 20 godina, a zašto, njegovim rečima:
„U tuđinu sam otišao iz dva razloga. Osetio sam d a sam u stvarnost upao, utonuo, zaglibio se dublje nego što mi je ideja o nezavisnosti umetnosti dopuštala... Otišao sam, dakle, da povratim unutrašnju umetničku slobodu, a još više svoje vreme. Za rad mi treba mnogo više vremena nego što dopušta Beograd, moj način života u njemu, a i vlastita iskušenja...“
„Don Kihot“ koji je našu civilizaciju smatrao androidskom, ne ljudskom, borio se da ona postane ljudska po povratku u zemlju verujući u demokratiju u punom sjaju.
Ali, kao što reče Jovan Dučić: „Dve su prave i najveće čovekove nesreće: nemati zdravlja i nemati prijatelja.“ Pekića nije u 62. godini života zadesila prva. Još u lekarskom nalazu iz 1951. stoji da ima „obostrano apces grudnog koša“.

Život na 33 panoa

- Projekat uključuje izložbu koja prati najvažnije momente iz života i stvaralaštva Borislava Pekića. Na 33 panoa u digitalnoj štampi ispraćeni su detinjstvo, mladost, zatvor, boravak u Londonu, najvažnije nagrade i priznanja, scenaristički opus, Pekić - jedan od osnivača demokratske stranke, Pekić - dramski pisac. Na 13 plakata prikazano je 13 predstava koje su igrane na scenama beogradskih pozorišta… Izložbu prate audio i video zapisi Pekićevih govora, radio i TV drama, filmovi po Pekićevim romanima - kaže Olga Krasić-Marjanović.

Pekić čita „Pisma iz tuđine“

Građu za izložbu čine, između ostalog, porodični album, lekarski nalazi, pisma iz zatvora, pisma Ljiljani, pisma prijateljima, optužnica, molba za pomilovanje, tekstovi romana kucani pisaćom mašinom, dnevnici, table sa kompozicijom i album „Zlatnog runa“...
Tu su i nagrade i priznanja (Ninova, Njegoševa i Goranova nagrada), strana izdanja dela, fotodokumentacija „Borbe“ (fotografije 9. martovskih događaja, studentskog protesta, osnivačke skupštine Demokratske stranke), fondovi Narodne biblioteke Srbije (novina „Demokratija“), arhivska građa pozorišnog muzeja Beograd, „Ateljea 212“, Beogradskog dramskog pozorišta „Zlatno Runo“, „X+Y=0“, „U Edenu na istoku“, materijal izložbe BDP-a „Borislav Pek ić na Beogradskim scenama“ Nebojše Bradića, fotodokumentacija „Brankovog kola“, „Danasa“ i „Politike“, arhivska građa Radio Beograda i audio zapisi radio-drama: „Čaj u pet“, „Razaranje govora“, „Kako zabavljati gospodina Martina“, „Bermudski trougao“.
Posebno vredan pažnje je audio zapis B. Pekić čita „Pisma iz tuđine“ i govora sa Osnivačke skupštine demoratske stranke, radio-emisije Biljane Đorović „Atlantis - Pekić izbliza“, dokumentarni zapisi za „Zlatno runo“ i „Dnevnički zapisi“.
U sve ovo, videćemo i snimke iz arhiva TV Beograd: komada „Korešpondencija“, TV drame „Čaj u pet“.

M. Marjanović

ooooooooooooooo1
<< 04/2007 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
2930


MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
149862

Powered by Blogger.ba