ooooooooooooooo1

Dobrodošli na moj blog...


23.05.2006.

Semjuel Beket

O stogodišnjici Semjuela Beketa i pedesetogodišnjici Ateljea 212
"Čekajući Godoa" ponovo na sceni Ateljea
O pedesetogodišnjici Ateljea 212 i pedeset godina nakon prve postavke večeras je na Velikoj sceni ovog pozorišta premijera čuvene drame Semjuela Beketa "Čekajući Godoa" u režiji Đurđe Tešić.
Ova dva jubileja poklopila su se sa trećim - stogodišnjicom rođenja Semjuela Beketa, dramskog pisca čije je ime paradigma avangardnog teatra, kako je juče na konferenciji za novinare u Ateljeu rekao upravnik Svetozar Cvetković. Iako je istakla da je "Čekajući Godoa" savršen oblik za formu beskonačnosti, Đurđa Tešić dodala je da se uvek iznova postavlja pitanje kako ga scenski uobličiti. "Ispada da ne znamo ništa kad pokušamo da odredimo o čemu je, da "predstavimo nepredstavljivo"", rekla je ona. "Radi se ne samo o moći i nemoći glumca, već zapravo čoveka. Beketa su često povezivali sa Čehovom, tvrdeći da se bave istom temom - prazninom, s tim što Čehovljevi junaci govore o njoj, dok su Beketovi praznina sama. Oni su "tehnološki višak" ovoga sveta jer su osetljiva bića, a svet je prema njima zao i ruga im se." Međutim, taj svet se, pa i uloga Beketove drame u njemu, promenila od pedesetih godina kada je ona prvi put kod nas izvedena, dodala je Đurđa Tešić. Tada je "Čekajući Godoa" anticipirao osećanje apsurda i metafizički strah pred tim, a sada se više ne bojimo, već ispoljavamo neku vrstu parodirane ljubavi prema apsurdu, što nas čini ravnodušnim. U tom kontekstu, Beketovi likovi su novi optimizam - u opštem besmislu oni pronalaze kakav-takav trenutni smisao, ispoljavajući istovremeno dirljivost pravog ljudskog odnosa.
Godine 1956, podsetio je Cvetković, nije bilo ni televizije, a 2006. pozorištu su dostupne sve nove tehnologije, pa tako i video, upotrebljen u ovoj predstavi na poseban način. Scenograf Igor Vasiljev iskoristio ga je za temu istinitosti - kroz njega su prikazana sećanja, situacije koje se ponavljaju, ali sa greškom. Iako nema mnogo potrebe ni za kostimom u postavci ove drame, kostimograf Jelisaveta Tatić-Čuturilo, otišla je ipak izvan klišea, stvarajući i na taj način novi svet drame.
"Jesam li ja spavao dok su drugi patili" rečenica je zbog koje je Tihomir Stanić (u ulozi Vladimira) priželjkivao da igra u ovom tekstu, kao i to što je da on to može verovao jedan takođe čuveni Vladimir Ateljea 212 pre njega - Ljuba Tadić. Estragon je Boris Komnenić, Poco Mladen Andrejević, a Lakija igra Paulina Manov jer odnos Poca i Lakija, druga dva lika u drami koji su replika prvoj dvojici, sadrži i odnos moći, a ona se u današnjem svetu najčešće ispoljava u odnosu na žene i decu, pojasnila je Đurđa Tešić. Dečka igraju Mihailo Stanić i Strahinja Dudić. Kompozitor je Vladimir Pejković.
Proslava pedesetogodišnjica Ateljea, rekao je Cvetković na kraju, vezuje se uz početak sledeće sezone i trajaće čitav oktobar, novembar i decembar. Biće objavljena monografija, video izdanja predstava Ateljea, organizovana velika izložba, dve premijere će za to vreme biti postavljene na Velikoj, a jedna u čast jubileja na Maloj sceni. Ivana Matijević

23.05.2006.

Martin Hajdeger

Тридесет година од смрти Мартина Хајдегера

Мишљење као уметност

Хајдегер је једини који је отворио потпуно нов поглед на повест филозофије: класични аутори, као Платон и Аристотел, Кант и Хегел, почињу изнова да се читају



Крајем маја 1976. године умро је најутицајнији филозоф 20. века Мартин Хајдегер.

Ретко равнодушно прихватано, Хајдегерово дело изазивало је дивљење као узбуђење и огорчену критику као моралну побуну. Ово друго заснива се на предрасудним покушајима да се његова филозофија придода „фашизму” и тиме од ње задобије отклон. Неупоредиво је важније да би без Хајдегера филозофија уопште другачије изгледала. Без њега, Сартров егзистенцијализам био би мало могућ колико и Левинасова етика; Гадамер не би развио филозофску херменеутику без Хајдегера, а Деридин деконструктивизам не би се појавио без сучељавања с Хајдегером. После Хајдегера, филозофија 20. века не може се разумети без Хајдегера.

Али још важније, он је једини који је отворио потпуно нов поглед на повест филозофије: класични аутори, као Платон и Аристотел, Кант и Хегел, почињу изнова да се читају; Парменидови и Хераклитови фрагменти остали би предмет филолошких студија без Хајдегерових продуктивних интерпретација, Ниче је по први пут схваћен као филозоф, а Кјеркегор и Дилтај теже би се успели у академској филозофији. У интензивним интерпретацијама филозофске традиције стално се питао шта је филозофија и како се њоме још уопште може бавити, а после Хегела први инсистирао на повесном карактеру филозофије и закључио да филозофија која игнорише традицију заостаје за својим могућностима. Али, за њега је филозофија више од властите повести и једино она може да избегне да буде историјско истраживање, пошто она самој себи поставља једино стварно питање: то је, према Хајдегеровом саморазумевању, питање о бивствовању.

Два централна мотива

Показаће се да од почетка до краја постоје два централна мотива ове филозофије: искуство повести и јединствено искуство властитости живота. Од новокантоваца ће се окренути Хусерлу и од њега, уз филозофско култивисање дистанце, одвојити када уочи да повест није тема „строге” филозофије. Зато се враћа Хегеловом појму духа да би задобио повесну позицију, али се одмиче од њега пошто сматра да животност филозофских разматрања не припада апсолутно прозирној самосвести, него да има карактер индивидуализованог искуства апсолута. Јасно је да је морао да га привуче радикални Хегелов критичар, религиозни писац Кјеркегор, који је индивидуализовао хришћанско искуство.

Хајдегер се не залаже за пуко обнављање религиозног живота, него за повесно претресање тог искуства на начин конформног разумевања отворености која је испуњавала дух европског човека. Ту види могућност артикулације оног посебног које је као такво увек повесно, па и филозофија постаје једно повесно разјашњавање структура повесног разумевања: филозофија је за Хајдегера артикулација посебности живота.

Потом се Хајдегер окреће феноменолошком разматрању Аристотела за кога сматра да је стекао увид у аутентичну темељну структуру свакодневног живота. Код Аристотела је нашао повезаност почетка филозофије и садашњости, онтологије и свакодневног живота који је живљен као покренутост, а не као нешто постојеће. У животном држању, фронезису, знање које га води, софиа, вреднује га тако да налази одзив у филозофском знању, а да се с њиме не идентификује. За Хајдегера су фронезис и софиа форме покренутости живота, а филозофија тиме долази у везу с појединачним животом. Тако ће Хајдегер филозофски артикулисати људску егзистенцију у којој се стално осадашњује оно што филозофију чини уопште могућом.

Човек је увек садашњи

Ова покренутост је временита. Оно непосредно око себе човек разуме као неодређеност његовог бивствовања, па је окренут ка будућности јер тек ту може да се одреди тај статус; човек је увек садашњи у свом темељном расположењу, као што је већ и био јер је свет искушао у традираним односима. Дакле, ми не искушавамо време него смо ми временити, тј. оно „ту” где јесмо није чиста презентност, него ми јесмо „ту” пошто смо будући, прошли и садашњи. Доводећи у везу филозофију и времениту егзистенцију, Хајдегер се могао вратити повесности филозофије саме и њеном почетку који је саодредио нашу егзистенцију. То је грчки почетак, први почетак мишљења који се зове метафизика. Цео Хајдегеров рад, заправо, одговара на питање шта је метафизика и које су консеквенце тог јединог типа мишљења за који знамо.

Сви Хајдегерови рани списи који се односе на порекло метафизике и нацрт егзистенције која се спрема да, можда, превлада метафизику, груписани су око „првог најважнијег дела” „Бивствовање и време” у чијем центру стоји покушај новог одређења филозофије: она треба да постане изричита форма пројекта бивствовања, тј. непосредног знања бивствовања које предстоји. Дакле, ако пројект бивствовања доноси једно ново време, филозофија најављује шта то ново време јесте - овим се Хајдегер отворио за подручје политике, али у пресудном тренутку за властити народ - у тренутку доласка фашизма када бива изабран за ректора Универзитета у Фрајбургу.

Пометњу изазива његов „ректорски говор” који је писан као покушај актуализације Платонове „Државе” и политичке артикулације метафизике, с поруком да само филозофија може држави да гарантује суштину. Фасцинација грчким почетком и пробојем одувек је лежала у логици Хајдегерове филозофије, али су други то екстраполирали тако као да ће пробој у новом добу бити и други почетак филозофије - у фашизму.

„Други најважнији” спис јесу „Прилози филозофији” чију разраду, заправо, преузимају сви списи до краја. Износећи повест метафизике чији је врхунац назвао „техника”, Хајдегер указује на нужност „другог почетка” мишљења којим би метафизика могла да буде превладана. Организовани светски рат он је разумео као симптом најдубље промене целокупног људског односа према животу, што је с метафизиком довело до тотализовања и справљивости свега захваљујући техници. Отуда, други почетак мишљења треба да сустигне свет какав јесте у повесно временском простору и да се он као такав појави. Тај простор, по својој суштини, може да изгради само уметност.

Хајдегер је, grosso modo, разумео филозофију као повест прелаза Запада од његовог првог ка другом почетку, а Запад као повест прелаза филозофије: у темељу садашњег света лежи искуство времена. Око тога све стоји и пада и Хајдегера не би требало слепо следити. Пошто сврстава садашњост у укупну повест Запада, а ову повест одређује као једно гигантско међувреме, испада да не постоји ништа што је својствено као садашњост, а прошлост и будућност би ишчезли у неодређеном ако не би били одређени као оба почетка. Јасно је каква се цена плаћа ако се иде за Хајдегером: целокупна повест мора да се мисли као повест пропадања и да се разуме као повест без циља. Ипак, тек с њим, разуме се шта се друго од њега може да мисли - о значају једне филозофије тешко је више рећи.
Слободан ЈАУКОВИЋ

ooooooooooooooo1
<< 05/2006 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031


MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
149867

Powered by Blogger.ba