ooooooooooooooo1

Dobrodošli na moj blog...


16.05.2006.

Carls Bukovski

EPIZODA: Bukovski je moj drug
ČARLS BUKOVSKI, Pesme II 1984-1994 (Lom, Beograd, 2006, preveo Flavio Rigonat)
Marko Krstić
Čekao sam na ovu knjigu.
Više se ne dvoumim, Bukovski je pesnik. I sad kad pogledam na njegove romane Žene ili Post office’, ili na scenario Barfly (1987), ukapiram da se prozom Čarls služio onako usputno, ponekad, i iz komercijalnih razloga. Pa šta!
I zato slobodno i nenametljivo otvoreno, mogu da kažem (mirne duše!) - Bukovski je u literaturu ušao prozom, a ostao poezijom. Ad acta.
E sad nešto o knjizi.
Flavio Rigonat je uradio sjajan posao! Poslednjih desetak godina Čarlsovog opusa podelio je u tri toma, (ovo je prvi!), a ostala dva će biti objavljena tokom ove i u toku 2007. godine.
Na Božić, 1990. Marina, njegova ćerka poklonila mu je kompjuter (Marina, sestro slatka, hvala ti!). Od tada, Čarls je pesnički "poludeo’’. Pisao je neprestano, ajde Čarls, još, još, još, jedna zbirka, druga, treća,... Živim samo da bih napisao još pesama ... Imao je sedamdeset godina. A počeo je da piše sa četiri "banke’’, neko će reći kasno, ali setite se samo Stendala.
...Moramo uneti sopstveno svetlo u mrak, niko to neće učiniti umesto nas... (Septuagenarian Stew: Stories and poems, 1990).
Je l’ vam poznat ovakav Bukovski?! I je li to Bukovski?!
E to hoću da vam kažem, ma nije Bukovski samo, tamo neka notorna pijanica ili čovek sa doktoratom promiskuiteta, mislim, to je njegov život, njegova stvar, pa kad bih tako gledao na svet, ostao bih kratkovid i upadljivo glup, a onda, zbogom De Sade, Vajlde, Pesoa, da ne nabrajam dalje.
Razumete, ovo je savremeni i budući duh poezije! Nema suvoparnosti, nategnutih metafora, akademskih nedotupavnih teorija, besmislenih i uskih jezičkih struktura (kad se samo setim dadaizma!), nema to kod Bukovskog, nego, uradio sam ovo, i jeste, bio sam tu i tu, osetio sam ono, ma kome treba više umetničko prenemaganje i kukumavčenje tipa "muza mi je sišla na rame’’ ili tako nešto.
Muza u 21. veku! Ućutaću ili ću opsovati, što bi rekao pesnik jedan.
U ovom poslednjem desetogodišnjem periodu, Bukovski je otkrio da njegovo kontempliranje uz bocu, nije isprazno kao ta boca, i da je dno te boce i naše sopstveno dno. I nije laž, Bukovski je hteo nešto da nam kaže, ali ne preko nas, nego preko sebe samog.
Nije on pesnik uličar, to hoću da vam kažem, ulica je bila samo instrument i to je sve što o tome ima da se kaže.
Otkrio je i kako je posećivao bolesnog Džona Fantea i kako mu se iskreno divio (možda, samo njemu!), otkrio je i da se pokoravao i "doktoru iz pakla’’ kako je nazivao velikog Selina. Verovali ili ne, Bukovski se smirivao slušajući Baha, a prihvatao kaljugu od života, čitajući "onog’’ Rusa, Dostojevskog (pročitati pesmu "Dostojevski’’, str. 354).
Suma sumarum, sve što sam mislio to sam i rekao.
Ne, ostalo je još nešto. "Učene’’ glave još uvek zatvaraju oči pred Bukovskim, kao on je "nedostojan’’ ili "nikad neće postati klasik’’. Nešto slično (u drugom kontekstu!) desilo se i Ničeu, kad je u pitanju njegovo mesto u filosofiji (i danas aktuelno!). Au, šta mi pada na pamet! Bukovski i Niče!
I dok "oni’’ zatvaraju, čitaoci otvaraju, na kraju, životna utakmica se igra dok Sudija ne odsvira kraj.
To je i Bukovski znao.




nema pomoći
postoji mesto u srcu koje nikad
neće biti ispunjeno
prostor
čak i u najboljim trenucima
znaćemo to
znaćemo to
više nego
ikad
postoji mesto u srcu koje nikad
neće biti ispunjeno
i mi
čekamo
i
čekamo
u tom
prostoru.

ooooooooooooooo1
<< 05/2006 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031


MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
149862

Powered by Blogger.ba